ETNOLOGIJA
ŽIVOT NA SELU

SUKNjA / početak XX veka / Tekije, Kruševac

SUKNjA / početak XX veka / Tekije, Kruševac
Deo ženske seoske narodne nošnje, nošena je u svečanim prilikama. Tkana dvonitno, osnova je od pamuka, dok je potka izrađena od vune i pamuka. Suknja je sastavljena iz dve šire pole koje se u struku nabiraju i vezivala se učkurom. Duž donje ivice našiven je narandžasti gajtan. Suknju je tkala Stanija Stojanović u selu Tekije početkom XX veka.

ČARAPE / prva polovina XX veka / Zdravinje, Kruševac

ČARAPE / prva polovina XX veka / Zdravinje, Kruševac
Deo muške seoske narodne nošnje. Pletene su crvenom i crnom vunom i upravo zbog dvobojnog pletiva nazivaju se dvopletnim čarapama. U gornjem delu dekorisane bodom pokrstice u vidu geometrijsko - floralnih motiva. Čarape je plela Draginja Radosavljević u prvoj polovini XX veka i predstavljaju deo njenog miraza.

IBRIK / prva polovina XX veka / Planinica, Trstenik

Rad majstora grnčara, crne boje dok je dekoracija izvedena u vidu oslikanog cveta crveno - bele boje sa zelenim listićima. Služio za držanje i služenje rakije ili vina. Deo seoskog pokućstva iz prve polovine XX veka.

KARTA ZA VINO / početak XX veka / Crna glava, Aleksandrovac

Drveni sud za vino. Rađen iz jednog komada drveta, nalik je testiji, ukrašen kanelurama po trbuhu. Deo seoskog pokućstva s kraja XIX i početka XX veka.

KOVČEG / kraj XIX veka / Gaglovo, Kruševac

Izrađen od čamovog drveta, stolarske izrade. Zaključavao se ključem, a sa strane je imao ručice od metala radi lakšeg prenošenja. Na prednjoj strani, prema ivicama, nalaze se rezbareni polustubići između kojih su dva bojena medaljona, sa motivima muškarca i žene u nošnji. Služio za čuvanje devojačke spreme.

RUKAVICE / prva polovina XX veka / Pepeljevac, Kruševac

Deo muške narodne nošnje, dobijao ih je mladoženja na dar pa se otuda nazivaju i „mladoženjske rukavice”. Pletene su od vune, a vežene raznobojnom vunicom. Predmet je otkupljen od Zorke Mijajlović, čija majka ih je i ispela ćerki za dar.

ČARŠAV / prva polovina HH veka / Padež, Kruševac

Čaršav je služio za prekrivanje kreveta, najčešće u gostinskoj sobi u svečanim prilikama. Tkan je u dve niti, osnova je od pamuka, a potka od konoplje. Sastavljen je iz dve pole. Sa strane ima čipku ručno rađenu heklicom koja je potom prišivena mašinom. Čaršav je izatkala Božica Pavlović.

ŽIVOT U GRADU

ANTERIJA, gradska haljina / XIX vek / Kruševac


Svilena ženska haljina, zanatski rad majstora terzije. Cela haljina je oivičena tropletnim gajtanom od zlatastog konca. Sadrži i ukrasnu dugmad, od zlataste uporedne niti sa crvenom perlicom u sredini. U Kruševcu anterija počinje da izlazi iz upotrebe od šezdesetih godina XIX veka.

TEPELUK / XIX vek / Kruševac

Deo ženskog oglavlja u okviru srpskog građanskog kostima iz XIX veka. Kujundžijski rad, izrađen od srebra. Eksponat ima oblik kružne ploče i dekorisan je vegetabilnim motivima tehnikom iskucavanja. Centralni motiv je u obliku zvezde, u okviru koje se nalazi ispupčenje sa umetnutim kamenom crvene boje. U poljima između ivica zvezde nalazi se još pet ornamenata ispupčenih cvetova.

BAJADER, ženski pojas / XIX vek / Kruševac


Ženski pojas izrađen od svile, sa utkanim geometrijsko - cvetnim motivima i raznobojnim cvetnim buketima na krajevima. Od boja su zastupljene ljubičasta, roza, zelena, žuta i plava. Pojas predstavlja deo ženskog srpskog građanskog kostima iz XIX veka. U Muzej je dospeo putem otkupa od Zore Lazarević iz Kruševca, kojoj je ostao u nasleđe od bake.

PAFTA / početak XX veka / Kruševac


Ubraja se u ženski nakit, posrebrena je i pripada tipu badem pafti. Zanatski rad kujundžija ili livaca. Izvedena u tehnici livenja i iskucavanja, ornamentisana vegetabilnim motivima. Pafte su dugo predstavljale prestižni ukras ženske odeće, a nošene su tako što su se pričvršćivale za kožni ili tkan pojas.

OGRLICA amajlija / kraj XIX veka / okolina Kruševca


Kujundžijski rad, izrađena od srebra. Na amajliji se nalaze privesci sa predstavom Bogorodice, Hrista, Hristovog raspeća, ali i stilizovane suze i dva sitna palmetasta priveska. Može se pretpostaviti da je amajlija imala zaštitnu funkciju.

 NEVESTINjSKI NAKIT / XIX - XX vek / Kruševac


Komplet čine prsten, naušnice i broš. Prsten ima glavu u obliku cveta, a naušnice su tipološki iste. Broš po obliku podseća na granu, stoga i naziv granaš za ovaj komad nakita. Nevestinjski nakit je dobijala mlada na dan veridbe od mladoženjine porodice. Nakit je pored estetske uloge bio i marker socijalne i društvene pripadnosti.

LIBADE / početak XX veka / Kruševac


Ženski gornji haljetak, deo srpskog građanskog kostima s kraja XIX i početka XX veka. Predstavlja zanatski rad majstora terzije. Libade je izrađeno od tamno plavog somota i bogato dekorisano srmom na ivicama. Karakterišu ga izrazito široki rukavi dok je ovaj haljetak u celini kratak, pokriva samo rameni deo grudi i ne zakopčava se. Libade je pripadalo Živki Simić iz Kruševca, koja je Muzeju poklonila ovaj eksponat.

linkedin facebook pinterest youtube rss twitter instagram facebook-blank rss-blank linkedin-blank pinterest youtube twitter instagram