SUKNjA / početak XX veka / Tekije, Kruševac
Deo ženske seoske narodne nošnje, nošena je u svečanim prilikama. Tkana dvonitno, osnova je od pamuka, dok je potka izrađena od vune i pamuka. Suknja je sastavljena iz dve šire pole koje se u struku nabiraju i vezivala se učkurom. Duž donje ivice našiven je narandžasti gajtan. Suknju je tkala Stanija Stojanović u selu Tekije početkom XX veka.
ČARAPE / prva polovina XX veka / Zdravinje, Kruševac
Deo muške seoske narodne nošnje. Pletene su crvenom i crnom vunom i upravo zbog dvobojnog pletiva nazivaju se dvopletnim čarapama. U gornjem delu dekorisane bodom pokrstice u vidu geometrijsko - floralnih motiva. Čarape je plela Draginja Radosavljević u prvoj polovini XX veka i predstavljaju deo njenog miraza.
Rad majstora grnčara, crne boje dok je dekoracija izvedena u vidu oslikanog cveta crveno - bele boje sa zelenim listićima. Služio za držanje i služenje rakije ili vina. Deo seoskog pokućstva iz prve polovine XX veka.
Drveni sud za vino. Rađen iz jednog komada drveta, nalik je testiji, ukrašen kanelurama po trbuhu. Deo seoskog pokućstva s kraja XIX i početka XX veka.
Izrađen od čamovog drveta, stolarske izrade. Zaključavao se ključem, a sa strane je imao ručice od metala radi lakšeg prenošenja. Na prednjoj strani, prema ivicama, nalaze se rezbareni polustubići između kojih su dva bojena medaljona, sa motivima muškarca i žene u nošnji. Služio za čuvanje devojačke spreme.
Deo muške narodne nošnje, dobijao ih je mladoženja na dar pa se otuda nazivaju i „mladoženjske rukavice”. Pletene su od vune, a vežene raznobojnom vunicom. Predmet je otkupljen od Zorke Mijajlović, čija majka ih je i ispela ćerki za dar.
Čaršav je služio za prekrivanje kreveta, najčešće u gostinskoj sobi u svečanim prilikama. Tkan je u dve niti, osnova je od pamuka, a potka od konoplje. Sastavljen je iz dve pole. Sa strane ima čipku ručno rađenu heklicom koja je potom prišivena mašinom. Čaršav je izatkala Božica Pavlović.
Svilena ženska haljina, zanatski rad majstora terzije. Cela haljina je oivičena tropletnim gajtanom od zlatastog konca. Sadrži i ukrasnu dugmad, od zlataste uporedne niti sa crvenom perlicom u sredini. U Kruševcu anterija počinje da izlazi iz upotrebe od šezdesetih godina XIX veka.
Deo ženskog oglavlja u okviru srpskog građanskog kostima iz XIX veka. Kujundžijski rad, izrađen od srebra. Eksponat ima oblik kružne ploče i dekorisan je vegetabilnim motivima tehnikom iskucavanja. Centralni motiv je u obliku zvezde, u okviru koje se nalazi ispupčenje sa umetnutim kamenom crvene boje. U poljima između ivica zvezde nalazi se još pet ornamenata ispupčenih cvetova.
Ženski pojas izrađen od svile, sa utkanim geometrijsko - cvetnim motivima i raznobojnim cvetnim buketima na krajevima. Od boja su zastupljene ljubičasta, roza, zelena, žuta i plava. Pojas predstavlja deo ženskog srpskog građanskog kostima iz XIX veka. U Muzej je dospeo putem otkupa od Zore Lazarević iz Kruševca, kojoj je ostao u nasleđe od bake.
Ubraja se u ženski nakit, posrebrena je i pripada tipu badem pafti. Zanatski rad kujundžija ili livaca. Izvedena u tehnici livenja i iskucavanja, ornamentisana vegetabilnim motivima. Pafte su dugo predstavljale prestižni ukras ženske odeće, a nošene su tako što su se pričvršćivale za kožni ili tkan pojas.
Kujundžijski rad, izrađena od srebra. Na amajliji se nalaze privesci sa predstavom Bogorodice, Hrista, Hristovog raspeća, ali i stilizovane suze i dva sitna palmetasta priveska. Može se pretpostaviti da je amajlija imala zaštitnu funkciju.
Komplet čine prsten, naušnice i broš. Prsten ima glavu u obliku cveta, a naušnice su tipološki iste. Broš po obliku podseća na granu, stoga i naziv granaš za ovaj komad nakita. Nevestinjski nakit je dobijala mlada na dan veridbe od mladoženjine porodice. Nakit je pored estetske uloge bio i marker socijalne i društvene pripadnosti.
Ženski gornji haljetak, deo srpskog građanskog kostima s kraja XIX i početka XX veka. Predstavlja zanatski rad majstora terzije. Libade je izrađeno od tamno plavog somota i bogato dekorisano srmom na ivicama. Karakterišu ga izrazito široki rukavi dok je ovaj haljetak u celini kratak, pokriva samo rameni deo grudi i ne zakopčava se. Libade je pripadalo Živki Simić iz Kruševca, koja je Muzeju poklonila ovaj eksponat.